Šta fakat ne podnosim kod beauty blogova i blogerica

Ubijte me odmah ako sam ikad u životu bila hejter. Kad nemam nešto lijepo za reći o nekome ili nečemu pred širim i ne bliskim mi auditorijom uvijek radije biram ne reći ništa.
Sad nema veze što se blizak mi auditorijum svaki dan žali kako ne znam zatvoriti usta i kune se da sam milion puta ljepša kad ćutim (volim i ja tebe bebo :D) 

Šutnja definitivno nekad govori više i od hiljadu riječi ali na neke stvari mi se jednostavno više ne ćuti - previše mi idu na živce. Zato je ovaj post danas moj ispušni ventil. Izvučen iz sjećanja doduše,  jer je predhodni otišao u smeće zajedno sa crknutim hard diskom. Bio to neki znak ili ne, on je opet ovdje. I nemojte se nadati da ćete u njemu vidjeti linkove ili konkretna imena. Čak štaviše, svaka sličnost sa stvarnim likovima i događajima (ni) je slučajna. Idemo redom :

Prodaja poklonjenog

Divno je kad vam PR kompanije šalju proizvode za recenzije i lookove. I sama znam kako je uzbudljivo dobiti na adresu paketić potpuno nove, besplatne kozmetike u kojem nemate pojma šta se tačno nalazi pa se svemu što ugledate obradujete kao dijete na rođendanu. Dokaz da ono što radite vrijedi i da se vaše mišljenje pika uvijek je prijatno i poželjno iskustvo. U objektivnost recezija ovakvih proizvoda ne bih ulazila jer želim vjerovati kako sve mi stojimo iza one poznate klauzule o iskrenosti i objektivnosti. Ali kad vidim da pojedine osobe i iz ovakvih stvari žele izvući materijalnu korist lijepo mi se povraća. Prodavati ono što ste dobile za džaba nekome je možda logično i ok ali meni je, ne znam kako da vam tačno dočaram, u najmanju ruku nisko.  Zašto radije ne obradujete nekog drugog ako vam ono što ste dobile poslje napisane recenzije više ne treba ? Organizirajte nagradnu igru za čitatelje, prosljedite sestri, mami, prijateljicama.... Učinite nekoga sretnim umjesto da mislite samo na sebe. Par maraka manje ili više ništa je u usporedbi da ste nekome donjele osmjeh na lice. Nedovoljno (važnih) informacija Ako već odlučite napisati recenziju molim vas da ju napišete kako spada. I u to barem uključite informaciju gdje ste kupile ili se može kupiti ono o čemu pišete i za koliko novca, barem okvirno ako vam tačna cijena nije poznata ili ste ju zaboravile. Mislim da velika većina nas, pogotovo u ovakvim vremenima sve informacije, dobre i loše o nekom proizvodu stavlja na vagu s cijenom jer ako je nešto nepristupačno ili preskupo makar samo po sebi bilo san svih snova to u mnogome mijenja stvar. Napišite u kojoj količini proizvod dolazi, pogledajte sliku i swatch na ekranu i uporedite ga s onim kako to stvarno izgleda u rukama/na koži. Nemojte se čupati na nedostatak bolje tehnike, koristite jedan od milion besplatnih programa za obradu fotografija, dubite na glavi ako treba ali napravite vjeran rezultat. Stavite se u kožu osobe koja će pročitati vaš post i napišite sve ono što biste i same voljele voljele da znate o tome. Polovične recenzije nakon kojih ja kao čitatelj moram guglati ostatak bitnih informacija da bi stekla kompletnu sliku o nečemu frustriraju. I nepotrebno oduzimaju vrijeme koje ću radije provesti kod nekoga ko ih ima sve na jednom mjestu.  Word verifikacija i ostalo u kategoriji komentari Kolegica blogerica Biberlee je sve ono što i ja imam za reći o WV temi već napisala pa da se ne ponavljam bez razloga, pročitajte njen odlični post ovdje. I ukoliko i same pišete blog odvojite dvije minutice svog vremena i prekontrolišite tu opciju jer je naporna i bespotrebna. Što se mene tiče, jednako koliko i moderiranje komentara. Ako ono što imam za reći mora proći kroz filtere i biti odobreno da bi postojalo i vidjelo se a nije zlobno niti odvratno radije ću da ćutim. Jednako me handri i brisanje svih komentara u kojima ne piše kako ste fantastične, divne, krasne i super izgledate. Nema veze što vam trepavice liče na tarantulu u periodu parenja, na licu imate pola bočice pudera ili izgrižene zanoktice umrljane od ostatka laka za nokte. Potpisivanje web adresom  i svi ostali načini forsanja da vaš blog bude primjećen i pročitan, tipa dođete mi i upišete se u GFC listu folowera a onda ostavljate komentar ili šaljete mail sa zahtjevom da i ja napravim isto za vaš blog.  Žao mi je ali to me može samo odbiti, jednako kao što mi suprotan efekat pravi i svako drugo naguravanje bilo čega pod nos što otprilike podsjeća na politiku koju imaju Herbalife, Topshop, Mladinska knjiga i slični. Svaka njima čast i nemam ništa protiv proizvoda koje prodaju ali brate da im je marketing naporan ko uš malo je reći. Takav je da prelazi u bezobrazluk ali oni nisu tema ove emisije. U biti, stvar je jednostavna, ako volite ono što radite i radite to dobro, ljudi će sami naći put do vas, nema potrebe da im konstantno i na sve moguće načine ukazujete na njega. Vjerujem da sve mi koristimo Google i za recenzije i za swatcheve proizvoda koji želimo, i nemalo puta me je taj trag odveo na nečiji beauty blog. I nemalo sam puta tamo provela narednih sat-dva vremena, totalno neplanirano. I bukmarkala ga i pretplatila se i upisala na GFC pa zavirila svaki dan kad pijem popodnevnu kaficu...itd i sl. Ne kažem da morate biti neprimjetne i čekati svojih pet minuta skrštenih ruku ali molim vas imajte mjeru. Potpis na forumu s linkom bloga je ok, objave da ste objavile svaki novi post - nije.  Previše cici/mici/pici obraćanja Ljudi koji vas čitaju nisu vaši kućni ljubimci. Oni nisu vaši partneri, rodbina ni najbolje prijateljice. Malo srdačnosti nije na odmet, čak štaviše ali što je dosta i previše je. Generalno u životu su mi uvijek išli na kutnjak ljudi koji mi tepaju a vide me prvi put. A zamislite kako se divno osjećam kad mi tepaju a uopšte me i ne vide. Lažna naklonost je poput fejk Shu Uemura uvijača za trepavice - ne treba vam više od dva pogleda da skužite kako tu nešto ne štima. Cice, mice i srećice ostavite za privatni život. Preformalni/uštogoljeni postovi Ne morate ići u cici/mici/pici krajnost ali zaboga dajte mi malo duha, malo nečega što ne mogu pročitati u Cosmu, Ljepoti i Zdravlju i sličnim printanim i online časopisima koji pišu recenzije kozmetičkih proizvoda. Pokažite mi da iza onog što pišete stoji žena od krvi i mesa a ne PR kompanija, katalog ili stroj za izbacivanje uopštenih informacija o nečemu. Povežite se s ljudima koji vas čitaju. Ako su sve što imate za reći o nečemu puke i suhe činjenice post na koji naletim će biti prvi i zadnji vaš koji ću pročitati, neovisno o tome koliko vam je dobar dizajn ili tehnika s kojim radite. U tom slučaju ću radije ono što me zanima potražiti na MUA ili Neseseru, web portalima za kratke grupne recezije. Jer mi ga vala dođe na isto. Postovi zbog postova  Ono kad pišete nešto samo da biste nešto napisale. Čisto da se vidi kako imate novi post. Primjera je bezbroj ali mislim da nam je svima jasno na šta se ovo odnosi. Jer se kuži, iz aviona. Možda čak i dalje.

Crne/prešarene/ Bodem Ti Oči pozadine

Hoćete jedan razlog zašto nikada nisam kupila nijedan Fyrinnae Minerals proizvod nasuprot svih fantastičnih recezija o istima ? Ne mogu izdržati biti na njihovom sajtu duže od pola minute, u najboljem slučaju. Crna pozadina ubija moje oči i blinka mi ispred njih po dnevnoj sobi još pola sata nakon što napustim sajt.  Jednako mi piče po živcima preintenzivne pozadine,  fluorescentne dugine boje, blinkane stvarčice šta god da one predstavljaju, prejaki uzorci i sve ostalo što odvraća pažnju od onoga zbog čega sam u biti i došla na vaš blog - njegovog sadržaja.

Mutne/žute/loše fotografije

Sad ću bit malo bezobrazna i reći da ako ja sa Viewty LG mobitelom čija kamera ima 5 mpx mogu proizvesti normalnu i prepoznatljivu fotografiju onda i vi možete, sa čim god da rukujete. Prva nemam finansijske mogućnosti za kupiti dobar fotoaparat jer mi je uvijek nešto drugo hitnije i potrebnije, ali zato imam volje i energije izvući najbolje iz ovog s čim raspolažem. I nije mi teško provesti vrlo često sate i sate da bih poslikala ono o čemu govorim na odgovarajućem osvjetljenju, podlozi i uglu. Nije mi teško ugađati svom mobitelu kao bebi niti onda kad treba doraditi fotografiju u jednom od milion besplatnih online programa za obradu kako bi ona izgledala što je realnije moguće. I baš zato što znam da se sve može kad se dovoljno hoće svaki put kad vidim da neko napiše "boja je realno nije takva nego ..... " digne mi se sva kosa na glavi.  Ako ono što imate za pokazati nije najbolje što je moguće u datim okolnostima ili uporno ispada nerealno, molim vas nemojte pokazati ništa. Isto vrijedi ako se slikate sa brkovima, raščupane kose, neizblendanog sjenila, kvrgavog tuša, izgrižene kožice oko noktiju.... i da ne nastavljam dalje.

I na kraju ću bez imalo lažne filozofije reći hvala svim curama koje pišu blogove sa ovim što sam gore navela. Čak i cure u situaciji daleko povoljnijoj od moje, što finansijski što tehnički.  Hvala vam , jer da nije vas možda nikada ne bih znala kako ovaj moj mali ružičasti kutak ne treba da izgleda.  Nije da svoj blog smatram idealnim, idealno je u mojoj glavi daleko od toga što je Make Up Make Out sada. I vjerujem da bi i mene druge blogerice tagale negdje u ovakvom spisku kada bi ga napisale. Ali ono što je bitno je da se trudim biti bolja. Svakim postom iznova. Kad ga pišem trudim se staviti se u kožu vas čitateljica. Zato nekada moji postovi budu kilometarski. A kad ih završim pročitam ih mali milion puta, nekad ih čak i sanjam :)) 

I uvijek imam dojam da im još nešto fali. 

I nikad ne pišem postove samo zato da bih nešto napisala. 

Onda kad to budem radila ovaj blog više neće imati razloga da postoji.